Svakodnevnica

Rekoh li da ne volim ovakvo vreme? Ako nisam, tek da kažem!

Ma znam, znam, već sam spominjala i frizuru, i  odeću, a i obuća je postala problem. Da ne spominjem raspolozenje.

 Skoro da  nisam bila sinoć ni za odlazak na ćevape sa Micom Trofrtaljkom, a baš je insistirala. Kaže, da vrati, ovaj put da ona vodi. Naravno da nisam pristala, ja plaćam, a ona mora da mi opet ispriča neku vruću priču.

 Vidim ja, Mici drago, kaže hoće, ali ako i ja spremim neku svoju. Dogovorismo se za dva odlaska na ćevape ove nedelje, pa kud puklo.

 Prvo sam morala da otkažem taksisti termin za odvoženje kući i zakažem novo zvanje tokom večeri. Jebote, stvarno izrabljujem čoveka. Kad mi dozvoljava, dok jednom ne drekne onako pravo muški, lupi pesnicom o volan pa me ili izbaci u neku nedodjiju, da pešačim do kuće, ili u istoj toj nedodjiji pojebe pa onda ipak opet ostavi.

 Ma neće, zezam se, stvarno je kavaljer, kad trpi toliko provociranje sa moje strane i ne reaguje!

I tako, Mica i ja opet u istu kafanu, isti sto, vidim i konobari se gurkaju. Stiže pivo bez narudžbine, ali smo nas dve dame, jel, ovaj put rešile da udarimo po vinu. Čisto iz vremenskih razloga. Naručismo ćevape, pa ti ja sve gledam kako da započnem priču, a da izbegnem ono, lepo vreme i slične kurtoazne uvodne baljezgarije.

 - Mala, ti se baš navukla na seksi priče, a?

 Mica, za razliku od mene, ne brine o „finom" prelazu sa svakodnevnog na hot.

 - Ma Mico, šta mogu kad volim da slušam, pa posle pišem, a bogami i naučim nešto.

 - Ako dete, ako, samo pazi sad kako biraš.

 Jebiga, što me podseti da sam još u fazi odvikavanja od ljubavnika, a navikavanja na normalna udvaranja slobodnih muškaraca.

 - Nego, lako tebi, ti imaš stan, samo pazi koga dovodiš.

 Uf, ko mama da mi govori. A znam da su u pravu, samo grozno zvuči, k'o roncanje, a ja to ne volim.

 - Prvo jebanje nek ti uvek bude van kuće. Pa makar i u kolima.

Aha, znači, na umu su joj auto-radnje, to jest tucanje u skučenom prostoru pretrpanom raznim drangulijama koje em sto mogu da ostave modrice, em što mogu i da se odvale, razvale i slome.

- Vi'š mala, to s kolima može da bude i sjajno. Imala sam ti ja jednog tipa koji je mnogo voleo da negde putujemo.

A ko ne voli! Nego se moglo Mico u vreme tvoje mladosti.

-Mi ti samo sednemo u auto, pa onda odlucujemo usput dokle ćemo. Za vikend, na dva, tri dana. Preko nedelje, da se stigne do tamo i nazad tokom popodneva i večeri.

Eh, Mico, znači vikendom dve vruće noći, a šta preko nedelje?

- Bilo lepo to vikendom, ali volela sam ja i one druge vožnje. Baš sam volela!

Znači, ima fazon, pričaj!

- Sećam se jednom, vraćali smo se ja i D. iz nekog sela u Vojvodini, više ime ne pamtim, gde smo proveli popodne uz meštane pijući domaću rakiju i bockajući čačkalicom domaću kobasicu i tvrdi sir, slan gore nego raso!

Idi bre! Mani hranu, predji na seksi dela.

- Mene ufatilo, sve se smejem. Ušli u kola, a ja se kikoćem i dalje. D. vozi polako, otvorili prozore, ulazi leto spolja, a ja se smejem.

Mico, ludo, i ja počeh da se smejem! Ajd' dalje.

- Moj D. kad popije onako malo, vala nikad nije pio nešto baš, sve voli da bude lud. Sve nešto izmišlja, te naručivao kolače u sobu, te kupovao med... vidim ućutao se, nešto sprema. Krenu mu ruka ka meni, ja po navici hoću njemu na rame, ne da mi. Gura me nazad... sve preko bluze stišće mi sise, nabrekle bradavice, ja se još kikoćem.

Eh, eh, što ti je žensko! Sad se makar uozbilji.

- Njemu ruka krenu ka suknji. Ona tanka, prava letnja, sve da leprša oko nogu, na svetlu da se providi.

Uf, bre Mico, pa dobri ti bili ti modni detalji!

- Povlači je ka gore, ne da meni da ja to uradim. Naginje se ka mom sedištu, tako toliko da prstima dodje do gaćica. A ja već vlažna! Što od rakije, što od vetrića kroz prozor, ali i volela sam ga.

Mani se romantike Mico, pričaj šta je radio prstićima!

 - Ma kaže tiho, skini! Ja skinem gaćice, on ih uze, prinese licu, miriše. Mene sramota, stavio ih na volan...

Ih bre, pa on neki... ono...

-  Nageo se malo ka meni, ruka mu ispod suknje, klizi niz stomak na nize. Ja se sve uzdižem na sedištu ne bih li pre do njegovih prstiju, on ne da. Gura me, šapuće: miruj!

Opla... znači, njegova inicijativa.

- Nagne se preko mene, spusti mi malo sedište, tek da se uvalim tako da istrćim kukova napred, vidim ja, biće tu svašta.

Ama Mico, vidim ja to odavno, nego tebi i vino sada udarilo u glavu, pa se više kikoćeš nego što pričaš.

- Moj D. ti prstima prebira po brezuljku, nije se u to vreme toliko brijalo ko danas, znaš. Samo oko rupice i klitorisa, a gore ostane žbunić. Prebira ti tako on po tom žbuniću, ja bih da se nabijem na prste, proradila i rakija, i vetrić, i noć...

Proradili, hajde i ti jednom! Prodadi ženo.

- Kaže on meni, daj mi ruku. Ja spustim svoju desnu, on uzme moje prste, i njima krenu po mom klitorisu. Ja se opustila, malo više tu uradila ona rakija, može sa mnom šta hoće. Bride mi prsti, bridi i klitoris, guram guzu ka gore, sve pokušavajući da se još više poturim.  On trlja, svojim, mojim prstima. Svoje prinese ustima i lizne, onako vlažne ponovo gurka ka otvoru, ka pičkici, ali nikako da ih gurne unutra.

Au, Mico, pa to se zove izludjivanje.

- Ja pokušala da dohvatim rukom njegove prepone, ne da, vraća mi ruku. Polako me gurka napred, skoro da se izdižem sa sedišta, on stavlja šaku da sednem na nju, sad već sasvim nagnut ka meni, jedva držeći pogled na putu. Nabadam se na njegov prsti, svojima trljam klitoris, već polako ludim.

A misliš ja ne ludim! Ženo, pa bez dečka, bez jebača sam, kako hoćeš da kažem!

- Skakućem ja vrteći se sad već na dva prsta, štipa mi guzu ostalim, zabacila sam glavu i uzdišem. Primetim, on me gleda! Oblizuje se.

Pa mogo bi malo i jezikom, a, Mico.

- Sad sam vec klekla na sediste, seva mi guzica sve u šesn'est, a on punu šaku mog brega i prste u pički. Nabio ih, trlja dlanom o klitoris, ja skoro da vrištim i uvijam se. Rukom se držim za prozor, a drugom pritiskam njegovu što više mogu. On me okreće ka sebi, da vidi šta radimo, sad se skoro i ne držim al idemo polako, baš polako.

Nego, reče noć je bila Mico. Joj, zamisli da vas je policija videla.

- Okolo mrak, duva pomalo od prozora, D. pali ventilaciju i oko mene leprša haljina. A graške znoja i meni i njemu na čelu.

Vrti Mica sad već poveću pozadinu na stolici. Videla sam na slikama, bila riba i po nekad, jasno mi je što su je opsedali. A kako je, eto, bila i slobodna u seksu, naravno da ih je imala na svakom prstu po nekog. Bogami, imali su nju i na prstu i na kurcu.

- Malo sam ja tu pripomogla da svrsim. Nisam ti ja mala izdržala, nego sam onako klečeći, okrenuta njemu, samo lepo svoju pičku prinela dovoljno da može da lizne,  a da i dalje put drži po malo na oku. Joj, kad je jezikom samo prešao preko klitorisa, a s prstima još u mojoj pički, ne da sam svršila, nego sam se tresla, i tresla, i grčila se iznutra, ko nikad do tad i nikad od tad.

Jebiga, Mico, pa zar tako! Ti egzibicionista, pališ se na opasno, a! Javno lizanje, mislim.

- Kako je D. posle toga olizao svoje prst eod mojih sokova, onda obrisao moju picu onim mojim gaćicama koje je uredno stavio u džep i nisam ih nikad više ni videla. Išla sam onako gologuza posle prvo na pljesku na Slaviji, a posle kući. Sve se mislila vidi li mi se pizda i jel mi se prepoznaje da je upravo svršila.

Joj, znam taj osećaj Mico, i meni je jednom bivši maznuo gaćice, pa nisam smela u kafiću ni da se nagnem, da ne sevne pičkica ispod minića. Al to ti pričam drugi put.

Nego, taksista kad je došao po mene, samo je ćutao. Nisam mogla u priču da ga uvučem, a sve sam htela da mu istrtljam šta mi Mica opisivala. Moraću da ga nekako oraspoložim, makar ćevapima!

Znala sam da su tračevi u klasi „formule 1", ali brzina kojom se moja sloboda razglasila u pojedinim krugovima me je prenerazila. Jebote, da li je moguće da čak i konobar u kafiću pored firme zna da sam „slobodna"!

Prvo me je Mica sačekala s duplom kafom i pakovanjem maramica! Ko pa da imam nameru da plačem, pa još javno!

Onda me je diša sve nešto tapšao po ramenu i nije ni zucnuo o pantalonama, odnosno odsustvu sevanja mojih kolena.

Zatim je jedno desetoro ljudi zvalo eto samo onako, da me pitaju nešto bezveze, a u stvari su na kraju završavali pitanjem:

- Jesi stvarno dobro?

Da ne nabrajam, čak je i poslovni partner za koga kažu da je svirep do bola u prolazu ostavio bombonjeru i prosto bacio na dupe ceo sprat.

A kada je konobar doneo toplu čokoladu umesto kafe i rekao da zna on, obično se curama u prvim danima raskida jede nešto slatko... prosto sam poludela!

Moj taksista se povaljao od smeha dok sam frktala u kolima kroz beogradsku gužvu do mog stana.

- Čoveče, pa da li je moguće da sam najvažnija tema grada!

- Ne drami, vidiš da te vole.

- Ma koji kurac me vole, ko zna kako tračare iza ledja!

- Jel ti puca prsluk za to?

Ono, u pravu je, ali stvaaaarno ne volim da ispiraju usta mnome. U jebote, ko zna koliko jesu u ove poslednje dve godine mog vucaranja s dragim mi bivšim, pa još oženjenim rospijom i s dva gnjaveža.

Na kraju, taksista i ja smo usaglasili stavove: pred velikom sam opasnošću.

Opasnost broj 1: Koja budala smisli da se klin klinom izbija! Najmanje bi mi sad trebalo da uletim u neku seksualnu vezu s nekim (nedajbože oženjenim) tipom.

Opasnost broj 2: Da budem iskrena, jesam emotivno poljuljana. E sad, zavoditi planski jer bi mi osveta prijala, bilo bi skoro pa još gore! Ma bilo bi super pojaviti se sa nekim bilderom, manekenom ili pozerom, možda bi i zaljubljivanje došlo u obzir, ali nije fer i tačka.

Opasnost broj 3: Taksista! E to mu nisam rekla, ali je on najveća opasnost. Macan mi je drug, ortak. Gde si sestro, gde si brate, a ja sve zagledam njegova ramena. Vidim ni on nije imun na moje nogice. Usput iskrenost, nema snebivanja, nema pogrešnih tema, nema foliranja, tako da sve više jedva čekam da ga vidim i da mu ispričam šta se desilo, koga sam čula, koga videla... Počeo je i on mene da zabavlja dogodovštinama, doduše tek ponekad, valjda je muško pa mu više vremena treba za takvo intimisanje.

Da se razumemo, nije taksista tip muškarca koji meni treba u životu. On je samo tip prijatelja (i to muškog) kakvog nikada nisam imala! Recimo, čova se ljutnuo što ga nisam zvala da mi pomogne kod seljenja! Pa onda što sam nestala ta četiri dana a da je ko som, kako kaže, džedžio pred tatinom i maminom kućom čekajući da izvirim. Stvarno je car.

Sve u svemu, nije ono da mi treba takav neko u životu mi mome slobodne žene, već jednostavno s njim bih mogla i da plačem gledajući neki ljubavni tužni film bez blama da će da mi se razmaže šminka.

Ko luda sam krenula da zamišljam kakav bi bio seks s njim. Mislim, kad nešto „pametno" izvalim, pa kad on, kao uzrečicu, izjavi da bi me poljubio tamo gde mi se najviše svidja, ja odmah zamislim!

Ha, pa zna se šta ja mogu da zamislim! Nije da mi je pica baš sasvim najurednija, zapustila sam je u periodu tugovanja, ali poljubac bi prijao. Još ako ume da uz poljubac malko licne jezikom, a i prste upotrebi kako treba, ih, gde bi mu bio kraj! A i meni!

Ma ne, ne i ne! Nema šansi! Taksista nek ide lepo svojoj kući (u kojoj ni ne znam da li ima ženu i decu, nisam pitala), a ja ću svojoj! Kako god ta četiri zida (tako se kaže, mada ih ima više od četiri) pritiskala, moja su i istrpeću! I kraj! Ako mi baš zafali seks, malo ću da se samozadovoljavam i tačka. Nešto nisam našla ni vibrator u raspakivanju (nije valjda da sam ga zaboravila kod mame i tate, uf), ali izroniće nešto što se da upotrebiti. Makar prsti, spretni su, vežbali su oni to.

Uostalom, a što i ne bi vežbali. Neću da priznam koliko puta sam folirala uspešan seks, pa na kraju svojim prstićima postizala da stvarno to i bude. Ono, kurac u pićkici, sve kao ok, ritam naizgled kako treba, ali nema zadovoljstva. Iznutra vlažno, ide kako treba, ali nema svršavanja! Ama, ljudi, muškarci to ni ne primete. Njima je važan samo tempo: gore - dole, unutra - napolje, povremeno levo - desno. Retki su bili oni (neću da spominjem poslednjeg, neću, i tačka) koji su znali da meni treba još nešto. Ono, da na trenutak prekinu, jezikom dirnu klitoris, možda, prstom pomiluju od brega, ka otvoru, lagano, kao vetar.

Ti lagani dodiri najviše pale. Naravno, na početku. Više mi prija  tim trenucima makar i samo običan dah... Oduvek sam tvrdila da muškarac i žena u stvari treba da se samozadovoljavaju jedno pred drugim, čisto da vide šta ko radi da bi svršio, šta kome prija, ko kako voli, kakav tempo.

Sinoć sam samo prste iskoristila, vibrator ostaje zagubljen do daljnjeg. Jebiga, možda će M. uskoro u London, pa bi baš mogla da mi donese neki novi model. Dotle, sveže istuširana namažem se uljem, i u tom prelaženju preko sopstvenog tela posebnu pažnju obratim na guzu, izmedju nogu, breg, pičkicu. Rekoh, neuredna je, ali primamljiva. Ogledalo je pokazalo kako se rascveta puna soka posle kratkog maženja, kako klitoris postane drugačiji, a u stomaku krenu leptirići. Noge kao da se same šire dok klitoris dirkam prstima radim. Pičkica bi nešto, ali dobila je samo prst druge ruke. Lagano njime kružim od ulaza ka unutra, tek malo ga gurkam, i dalje trljajući klitoris sve brže i brže. Onda stavim i drugi prst, sada oba pritiskam ka sebi, na gore, ka klitorisu i ostalim prstima. Nije praktično to raditi samo prstima sama sebi, ali sam želela da baš tako uradim, da osetim sebe.

Na kraju, tempo postaje jak. Po klitorisu kružim prstima, pritiskam ga, čupkam pomalo. U vagini prsti ispituju dokle mogu, vadim ih i stavljam što dublje mogu. Na kraju, nisam više toliko zadovoljna kao na početku, ali makar menjam temu razmišljanja.

I prelazim na taksistu! Možda bi bio zgodan ljubavnik, a! Jebiga, ipak mi više treba prijatelj!

- Čekaj, ne urlaj, nisam ni sakata, ni mrtva, ni u komi!

Nikad nisam čula takav repertoar od M. kada sam joj se konačno posle tri dana javila!

- Ma, ženo, ništa mi ne fali... sem ljubavnika.

E zbog toga mi je M. najbolja drugarica. Jedno 40 minuta posle ovakve telefonske izjave već je bila kod mene s kartonom vina i do kasno u noć smo pile, gledale serije i grickale nezdravu hranu.

Samo da napomenem, u MOM STANU! Bratovljev je konačno gotov, iselio se i ja sam se ponovo uselila u svoj stan. Mama, tata, hvala na gostoprimstvu, ali ćao! Dolazim na ručak u nedelju i to je to.

M. ne voli baš da negde prespava, što znači da se definitivno žrtvovala za mene. Jebiga, a i trebala mi je. Ne da joj plačem na ramenu, nego da joj samo jednostavno kažem da jesam tužna.

Sve je počelo dan pre moje seobe. Dragog sam obavestila da bi bilo lepo da se nacrta, čisto jer definitivno valjda i za to ponekad služe ljubavnici: da pomognu kod seljenja. Makar da me odvede na ručak u pauzi od krečenja.

Njegovo „važi" pretvorilo se u beskrajne telefonske dogovore. U jednom je najavljivao da stiže za pola sata, u drugom vikao da ima problem sa jednim od gnjaveža, u trećem opet molio da ga čekam, a u desetom plakao da je rospija izgleda nešto naslutila.

Eh, a ja, kao svaka dobra ljubavnica, samo sam brinula, naizmenično ga tešila i umirivala, a plakala kada prekinem vezu.

Naravno, nije došao. Ručala nisam, a ni spavala te noći, čisto da završim što pre spremanje posle krečenja, čisto da već u ponedeljak budem u svom stanu.

Radnu nedelju sam započela u priličnoj neispeglanoj košulji. Pojma nemam gde mi je pegla! Znam da jeste u nekoj od kutija, ali u kojoj? Već posle treće sam izgubila želju da pišem na njoj sadržaj, posebno jer je u medjuvremenu zvonio telefon i moj (sad već bivši) dragi je po ko zna koji put izjavljivao da sam mu ja sve na svetu, ali...

Disha je bio u kancelariji pre mene! Pogledam na sat, stigla sam pola sata pre nego obicno. Moj taksista je bio ovog jutra izuzetno brz. Znači, ima neka druga kvaka, ne kasnim ja. Vidim, oči mu nešto zamagljene, čoveče, nije valjda da je u njima bilo suza! Zar moj diša, big diša???

U svoj svojoj nevolji, bila sam mirnija nego inače, a bogami i diša. Vidim ja, snuždio se. Vidim, koze ne da nisu na broju, nego nema niti jedne! Ja onako fina, rodila me majka, Micu poslah po kaficu (duplu, bez šećera za mene, s mlekom za dišu) pa kod njega:

-Hajde vi sad svojoj asistentici da kažete kako da vam pomogne!

- Mala, ne davi, idi radi svoj posao.

- Hoću, čim mi kažete šta da uradim da vama bude bolje.

Kako rekoh, tako se ugrizoh za jezik, al šta ću, brzopleta.

- Eh, mala...

Vidim ja, teška muka. Ćutim, sela na ivicu stolice, srkućem kafu i ćutim. Ponekad je tišina najbolje drštvo, znam!

- Mala, ćerka je...

Uf, znači, prava briga. Ćera je tu negde jedno pet, šest godinica mladja od mene, jedna prilična lutka, završila faks, radi kod dišinog kuma u firmi, uspešna mlada žena. Ono iskreno,  poželela bih je za mladju sestru.

- Od kako ne živi sa nama, stalno brinem. Znam, pametna je, neće napraviti glupost, ali znaš i sama da stalno izlazi i lunja, dolazi ujutro, onda na posao, i sve u krug.

Uf, prepisano od mene.

- Od pre nekoliko meseci, odjednom je počela manje da izlazi, ostaje kod kuće, više čita, dolaze joj drugarice...

Hm, nesto mi i ovo poznato.

- Stalno nosa mobilni, kad zazvoni, priča satima, piše poruke, zamišljeno gleda kroz prozor, znali smo odmah da je zaljubljena. I bilo nam je drago.

Vidi ti ponosnog tatu, on bi zeta i unučiće! Ako, i treba.

- Nekoliko puta sam pitao, kaže, ne, nemam. Nije to meni tako izgledalo, nego znam je, moja krv, ne vredi navaljivati.

Hm, znači, krila nešto.

- Mala, pa zar je moguće da nije mogla da nadje nekog svojih godina, normalnog, nekog ko nema ženu i decu. Pa onako lepa, može da bira koga će, na svakom prstu da ima bar po dvojicu!

Jao, znači, stvarno mi je ko mladja sestra. E jebiga sad, šta ja da mu kažem, kad sam u istom sosu.

- Ona našla njega. Nije važno što je stariji, nego je oženjen!

Kako da ga tešim, kada imam i ja svog dragog ljubavnika, sa sve rospijom i dva gnjaveža. Kako da mu kažem bilo šta, kad je toliko povredjen? Bože, šta bi moj otac rekao da zna? A šta ako zna?

A u mojoj kancelariji, briznula sam u plač iza zatvorenih vrata. Sve se skupilo: selidba, pegla, diša, moj dragi koji očigledno nema vremena...

Jedva sam sačekala kraj radnog vremena. Jednostavno, nešto sam morala da uradim. Pozvala sam dragog, rekla da ga čekam u stanu...

Spremila sam večeru, ono što voli. Obukla haltere, crni veš, crnu haljinicu preko. Pustila njegov CD, Hulia Iglesijasa, koji inače samo skuplja prašinu od kako sam ga dobila od njega za rodjendan. Sačekala sam ga nasmejana na vratima, iako je došao u 11, a najavio se za 9.

- Hoćeš piće?

- Ne, draga, ljubljena, jedina, hoću tebe!

- Viski?

- Može jedan.

Dve kocke leda, dva prsta viskija, za mene samo kisela voda.

- Ti ne piješ?

- Ne, posle ću.

Prigušeno svetlo je pravilo senke po zidu. Jedna sam bila ja, jedna on, ostale su imale oblik nekih čežnji koje su mi uvek ostajale u srcu kada sam se rastajala s njim. Muzika se vukla, od njega, ka meni, bežala sam da me ne uhvati i zabije još koji nož u srce.

Jeli smo. Hranio me je sitnim zalogajima čiji ukus nisam osećala. Zalivala sam vinom svaku gorčinu koju su izazivali njegove usne, prsti, reči, dah. Žurila sam da pobegnem u pijanstvo da bih mogla da istrpim želju da ga ljubim, želju da pobegnem, želju da nestanem, želju da ostanem.

Svaki poljubac koji je ostavio na mom telu još uvek peče. Prsti su ostavili tragove koje će možda izbrisati vreme, možda neko drugi, ali koji još uvek žare ispod odeće.

Nisam više ljubavnica. Sada sam samo bivša ljubavnica koja je odlučila da sopstveni život uzme u svoje ruke i krene dalje.

Danas sam prvi put došla sebi. Prvo sam nestala na tri dana, daleko, od sviju. Onda sam pila sa M. i obećavala sebi a pred njom kao svedokom da od sada pazim šta radim. Danas već dišem.

E jebiga, nema seksa!